Najlepši hramovi sveta

Temple of Heaven – Rajski hram

Je carski kompleks religioznih zgrada u Pekingu. Carevi dinastija Ming i Qing su ih koristili za obavljanje ceremonija povodom godišnjih molitvi za dobru žetvu. Hram je građen od 1406. Do 1420.godine, za vreme vladavine cara Yonge iz dinastije Ming. U 16. Veku hram je proširen i nazvan Hramom raja. Sagrađeni su i Hram Sunca na istoku, Hram Zemlje na severu i Hram Meseca na zapadu. 1918.godine pretvoren je u park i po prvi put otvoren za posetioce. Zdanja kompleksa izrađena su od glatkog drveta dok su podovi sačinjeni od nekoliko nivoa mermernih ploča. Krovovi su prekriveni plavim glaziranim crepom. Pored izvanredne arhitekture i dizajna pejzaža, atrakcija za posetioce hrama je svakako Eho zid, ili Zid šapata. Visok je 3,72 m, debljine 99 cm, a dužine 65,1 m. Specifična kontrukcija omogućava bežičnu komunikaciju između 2 osobe koje stoje na suprotnim krajevima zida, čak iako pričaju šapatom. Kako prenošenje zvuka ne bi bilo ometeno, potrebno je da se minimalizuju zvuci sa obližnjeg igrališta i da oba sagovornika budu okrenuta ka severu. Rajski hram je pod zaštitom UNESCO-a.

Zlatni hram – Sveto mesto Sika

Ovaj hram je sagrađen u 16. veku, a opisan je kao mesto neizmerne lepote i istinskog spokoja. Mirno jezerce u šumi je od davnina bilo omiljeno mesto za meditaciju, te je čak i Buda kraj njega voleo da provodi vreme, a 2000 godina kasnije i osnivač sikizma Guru Nanak (prvi guru). Sveto mesto Sika dizajnirano je i izgrađeno 1577.godine od strane 4. I 5. Gurua. Danas ovaj hram posećuje oko 100.000 ljudi dnevno, a oko njega je izgrađen ceo grad – Amritsar. Spoljašnjost hrama obložena je bakarnim pločama zlatne boje, te je po tome i dobio ime. U središnjem delu hrama nalazi se veliki sveti bazen oko koga je svetilište. Pre ulaska na ovo sveto mesto, obavezno je izuvanje i pranje stopala prolaskom kroz plitki bazen, kao I pokrivanje glave maramom ili turbanom. Zanimljivo je da hram već 550 godina svakodnevno deli besplatne obroke za sve svoje posetioce.

Beli hram

Poznatiji kao BELI HRAM je delo umetnika Chalermchai Kositpipat, u čijem je i vlasništvu. Nalazi se na Tajlandu, u provinciji Chiang Rai, a otvoren je za posetioce od 1997. godine. Ovaj budistički hram poznat je i kao najlepši na svetu a smatra se da je specifičnim dizajnom, njegov tvorac upravo to i želeo da postigne. Potpuno bela spoljašnjost simboliše Budinu čistotu, dok umetnuti staklići koji svetlucaju na vetru, predstavljaju negovu mudrost. Budistička učenja skrivena su u svim segmentima hrama, poput mosta ponovnog rođenja ili kapije raja. Toaletne prostorije nalaze se u zlatnoj zgradi čiji izgled simbolizuje simbolizuje ljudsku pohlepu i opsednutost ovozemaljskim bogatstvima. Ideja izgleda Belog hrama je nadmoć duševne lepote naspram požude za materijalnim dobrima modernog sveta.

Hram Vasilija Blaženog

Svojim specifičnim izgledom i šarenim kupolama krasi Cvetni trg u Moskvi. U okviru njega, nalazi se i kapela iznad groba sveca po kome je dobio ime. Njegovu izgradnju naložio je Ivan IV Grozni a trajala je od 1555. do 1561.godine. Legenda kaže, da je u želji nakon izgradnje hrama, oslepeo neimara Postnika Jakovljeva, u želji da ga spreči da ikada više sagradi sličnu građevinu. Zgrada je oblikovana kao plamen lomače koji se uzdiže u nebo, i predstavlja jedinstveni primerak ruske arhitekture.

Velika džamija šeika Zajeda

Sheikh Zayed Grand Mosque je dobila ime po prvom predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata i svom idejnom tvorcu a nalazi se u Abu Dabiju. Sama građevina se prostire na oko 12 hektara, dok veličina dvorišta oko kompleksa nije poznata. Kapacitet džamije je 41.000 ljudi, a izgradjena je prevashodno od mermera, dok su za ukrašavanje košišćeni zlato, kristali, poludrago i drago kamenje. Pod glavnog molitvenog dela džamije prekiven je najvećim tepihom na svetu, koji se prostire na čak 5.627 m2, dok su plafoni ukrašeni lusterima koji sadrže preko milion Swarovski kristala. Pravila oblačenja za posetioce su stroga. Provokativna odeća, previše uska, kratka i otvorena nije dozvoljena, dok se obuća skida na samom ulazu. Šejk Zajed je preminuo 2004. godine, i sahranjen je u dvorištu džamije.