Pljusak u Šangaju

Radni let. Doputovala sam noću. Dobila sam sobu sa fenomenalnim pogledom na grad i prozorima od poda do plafona. Zovem recepciju i poručujem burger. Dok čekam večeru, tuširam se i iz dubokog zaleta uskačem u krevet, koji nije mogao biti udobniji. Stigao je moj burger, listam kanale na tv-u i nažalost zaklučujem da su svi programi na kineskom. Računam… layover mi traje oko 40 sati, ako spavam 8 sati do ujutru, imaću vremena da zujim sutra po gradu, i spavam još nekoliko sati pre leta. Džaba… Gledam u plafon i ne mogu da zaspim, telo mi je potpuno zbunjeno, da li je dan ili noć… Dopisujem se sa koleginicom koja je trenutno u Melburnu i savetujem je da poruči jelo iz menija hotela, koje sam ja jela prošle nedelje. Smejemo se nekoj glupavoj vesti o Aci Lukasu, i konačno uspevam da zaspim.

Budim se prerano kao i uvek. Napolju je pljusak. Doručkujem Seven days kroasan koji sam ponela u koferu, i kapućino iz kecice koji mi je ostao u džepu uniforme. Uživam u pogledu zalepljena za stakla, likujući što me prolaznici koje posmatram ne vide.

Kiša lije kao iz kabla, i da imam makar jedan tv program sa filmovima na engleskom, sigurno ne bih izlazila iz sobe. Oblačim se i silazim dole, proveriću na recepciji da li postoji neka zanimljivost u blizini koju bih mogla posetiti. Recepcionerka mi daje mapu grada, i upućuje da sačekam taxi ispred hotela. Nailazim na dve devojke koje su doputovale samnom, koleginice koje žele da idu u obilazak grada. Srećem i kopilota sa svog leta, takođe ženu, koja želi da ide na neku ogromnu pijacu kineskih stvari. Važem da li da idem na pijacu ili obilazak… Ma, kineskih stvari ima i u Srbiji, ipak sedam u taksi sa stjuardesama i odlazim.

Yuyuan garden

Taksista nas upućuje na Yuyuan garden.

Kiša i dalje pada ali me ne sprečava da uživam u fascinantnim građevinama, u okiru ovog parka starog 400 godina. Sve u sklopu njega je u odličnom stanju, očuvano ali i renovirano u nekoliko navrata, tako da je potpuno funkcionalno i bezbedno.

Sedamo u najslađi Starbaks koji sam ikada videla, na čaj, mafin i sušenje čarapa ako je to ikako moguće.
Neko nam je maznuo kišobran koji se sušio kod vrata. Oooo ne! Kupićemo novi kod Kineza. Nalazimo u blizini radnju svaštaru, kupujem selfi štap za 10€, kišobrane su rasprodali. Selfi štap mi je pukao za 2 dana.

Kiša se polako stišava, a mi se šećkamo malim mostovima iznad jezeraca, ipunjenih ribama raznih boja. Na štandovima sa hranom izloženi su raznorazni specijaliteti, ali nemam želudac za kojekakve pipke.

Novak Đoković u Šangaju

Želim da kupim magnet za frižider i razgledam radnje sa suvenirima, nalećem na Noleta u sred pijace u Šangaju.

Nalazim fenomenalnu radnju sa čajevima. Pravi kineski čajevi, u vidu osušenih listova, pakovani u autentične metalne kutije. Uzimam kutiju zelenog čaja i plaćam je 10 €, ali sigurna sam da vredi toliko.

Vrtimo se u krug sve vreme, ali ne smeta mi, mogla bih da gledam u ove krovove ceo dan. Mokra do kože, ipak rešavam da se vratim u hotel. Odlazim sama, koleginice žele da odu u obilazak obližnjeg hrama. Kasnije saznajem da sam dobro odlučila, jer su devojke na pomenutom obilasku, nasamarene i pokradene…

Vraćam se u hotel, tuširam se vrelom vodom, zaledjena od kiše. Uspevam da dremnem 2 sata, budim se gladna kao vuk. Oblacim suvu garderobu i idem da prezalogajim nešto u blizini. Plata leže sutra, a ja kod sebe neku siću.

Čizburger i pomfrit

Čini mi se da sam videla Mekić u blizini. Prelazim ulicu i vidim natpis-Drevna kineska masaža stopla. Oh ne! Nemam dovoljno para za to. Da li da idem na masažu ili da jedem… Ne vredi, crći ću od gladi dok dočekam let. Nalazim Mekić, naručujem čizburger i pomfrit. Ups!
-Izvinite mogu li da vratim pomfrit, dajte mi samo čiz, za poneti!- Bežim od sramote…
Vraća mi kusur, i uviđam da sam se preračunala i da sam imala više nego dovoljno za ceo račun. Pobogu Milice! Posto sam tako elegantno obavila kupovinu čizburgera, odlučujem da se počastim još nečim i potrošim ostatak para. Ulazim u radnju i razgledam čipseve na polici, sve neki pipci opet, bože me sacuvaj… Daj ovaj sa ukusom pice, taj mi je siguran.

Jedem čiz u sobi i gledam kroz prozor. Nedostaje mi pomfrit.

Pokušavam da zaspim, znam da ću u suprotnom biti premorena na letu. Uspela sam da dremnem još sat. Ustajem, pakujem se.
Pravim punđu, oblacim čarape i košulju. Gledam neke gluposti na tv-u i jedem čips od pice.
Oblačim uniformu, proveravam da li sam sve spakovala. Pijem odvratnu filter kafu iz sobnog bara, zvoni mi telefon, obaveštavaju me da uskoro moram biti na recepciji.

Zbogom lepi Šangaju! Odlazim sa osmehom jer - bilo je zanimljivo, a i sutra leže plata.